Dešavanja u Beogradu za vikend

Galerija · Изложба траје од 13.10. до 23.10.2026.

Народни музеј Србије је најстарији и највећи музеј у земљи, смештен на Тргу републике — у срцу центра Београда, месту које сви користе као састанак. Зграда је импозантна са почетка 20. века, из 1903, обновљена и поново отворена пре неколико година након дуге паузе, тако да је сада у добром стању. Важно је знати да је ово права енциклопедијска збирка, која обухвата период од праисторије и антике, преко средњовековне српске уметности, до сликарства 18. до 20. века. Главни експонат је Мирослављево јеванђеље, 12. век, илуминисани рукопис који је најстарији сачувани српски ћирилични документ и налази се на Унесковој листи Светске меморије — али је толико крхак да се обично приказује као факсимил, а не оригинал. Одвојите неколико сати; стална поставка се простире на више спратова и доста је тога за видети. Недеље су бесплатне, што је одлично али и гужве су веће. Вреди проверити која је привремена изложба пре него што кренете. Отворено уторак, среда, петак, недеља 10:00–18:00; четвртак, субота 12:00–20:00; понедељком затворено Бесплатан улаз сваку недељу

Музеј Зептер се налази управо на Кнез Михаиловој, главној пешачкој улици Београда, тако да ћете га практично проћи без обзира да ли сте то планирали или не. Смештен је у једној од лепих старих фасада у близини Српске академије наука и уметности, а сама локација га чини лаким за посету док шетате том улицом. Важно је знати: ово је приватни музеј, отворен 2010. године од стране Мадлене Зептер и регистрован као први приватни музеј уметности у Србији. Цео простор је организован око колекције једне особе српске и југословенске модерне уметности, углавном из друге половине 20. века па надаље. То значи да је музеј компактнији и фокусиран, а не разуђен. Погледаћете слике, цртеже, скулптуре и инсталације постратних српских модерниста до новијих аутора, пажљиво распоређене на неколико спратова. Неће вам потрајати цео поподне, што је заправо предност, и добро се уклапа у остатак Кнез Михаилове. Не очекујте гужве као на блокбастер изложбама; ово је мирније, курирано место. Отворено уторком–петком од 12:00 до 20:00, суботом и недељом од 10:00 до 20:00; понедељком затворено Бесплатан улаз свака недеља

Жизела балет Адолфа Адама На репертоару Велика сцена, 15. октобар 2026., 19:00 Велика сцена, 17. октобар 2026., 19:00 ЖИЗЕЛА - ЧИСТА ЛЕПОТА БЕЛОГ БАЛЕТА Жизела, најпоетичнији балет епохе романтизма, познат и под називом Виле, стални је предмет истраживања и анализа које имају за циљ да одговоре на питање у чему је тајна бесмртности и ванвременскe димензијe овог, истинског бисера белог балета. Један од разлога, вероватно се крије у фантастичној музици композитора Адолфа Адама који је и сам наглашавао своју амбицију да музика коју ствара за сценска извођења буде јасна и занимљива публици. Инспирисан једноставним, али прецизним либретом, створио је музику, лаку, допадљиву, звучне, али ненаметљиве оркестрације. У потрази за сижеом либрета, књижевник Теофил Готје (Théophile Gautier) главни мотив налази у песми Виктора Игоа Fantomes, као и старој рајнској легенди коју је обрадио немачки песник Хајнрих Хајне у свом делу De L`Allemagne. Познато је и да је Хајне био веома инспирисан српском народном поезијом, а управо словенска легенда говори о девојкама које, уколико умру на дан свог венчања, постају виле, прозрачна, бестелесна бића. Оне устају из својих гробова, и свакога, ко их у том тренутку угледа, увлаче у екстатичну игру до изнемоглости и, коначно, смрти. Идеју Теофила Готјеа прихвата Верноа де Сен-Жорж (Jules-Henri Vernoy de Saint-Georges), француски драмски писац, један од најзначајнијих либретиста 19. века, и тако настаје чувена прича која на једноставан начин говори о искре Представа се изводи на српском језику.

опера за децу В. А. Моцарта, у извођењу Оперског студија „Борислав Поповић“ · Сцена „Раша Плаовић” Представа се изводи на српском језику.

Velika scena "Olivera i Rade" Predstava se izvodi na srpskom jeziku.

Mala scena "Pepi" Predstava se izvodi na srpskom jeziku.